Имендан или крсна слава?
Имендан и крсна слава су две различите традиције са истим симболом — обележавањем светитеља као заштитника. Имендан је лични дан особе чије је име дано по неком свецу. Крсна слава је породични дан свеца-заштитника читавог домаћинства.
У западном хришћанском свету, имендан је чест облик слављења. На дан свог светитеља, особа окупља ужи круг породице или пријатеља, прима честитке и понекад поклоне. У православној српској традицији имендан је редак — његово место заузела је крсна слава.
Имендан — лични празник особе
Имендан слави онај ко је на крштењу добио име по светитељу. На дан тог свеца у календару, особа обележава свој имендан. На пример, особа по имену Ана слави имендан 18. децембра (Свете Ане), Никола — 19. децембра (Светог Николе).
Имендан је пракса доминантна у Грчкој, Бугарској, Русији, и у западним католичким традицијама (нарочито у Италији и Шпанији). У српској народној традицији је редак, али се повремено обележава, нарочито у градским породицама.
Крсна слава — породични празник дома
Крсна слава, с друге стране, припада дому, а не појединцу. Једна породица има једну славу — независно од тога ко је и како именован унутар ње. Слава се наслеђује с оца на сина, а ћерке удајом прелазе на мужевљеву славу.
Имендан је дан особе. Слава је дан куће.
Када се поклапају
У ретким случајевима, исти светитељ је и слава породице и име укућанина. На пример, син по имену Никола из породице која слави Никољдан — 19. децембра има и свој имендан и крсну славу истог дана. Тада се све слави заједно, али свечана литургијска димензија (свештеник, колач, кољиво) припада слави, а лични тренутак (поклони, честитке за дете) припада имендану.
Шта рећи на дан имендана
За имендан се у Србији каже „Срећан имендан!" — једноставно и недвосмислено. За крсну славу је традиционални поздрав „Срећна слава!", са одговором „На многаја љета!" (по руској литургијској форми, „на многе године").
Да ли треба имати оба
Особа из српске православне породице има крсну славу као главни празник. Имендан је лични додатак — необавезан и личан. Многи Срби не славе имендан уопште; они који га славе обично то раде у тигу породице или меког окупљања, без литургијског димензије.
Често постављана питања
- Потражи у календару дан светитеља чије име носиш. Ако је име ретко или нема директног подударања (нпр. „Драгана"), нема имендана у строгом смислу — народна традиција тада често бира најближи слични дан или препушта особи да изабере дан кога обележава.
Имендан слави ко је на крштењу добио име по светитељу — на дан тог светитеља у календару.
Преглед свих светих →Извори
- Митрополит Амфилохије Радовић, „О крсном имену", 1998.
- Православна црква у Грчкој, „Литургијски обичаји", савремено.