Шта значи „црвено слово"?

Православни календар није обичан годишњи преглед — то је литургијски ритам цркве, у којем сваки дан има свог свеца или празник. Међу хиљадама именованих светитеља, један део су тзв. велики празници или црвена слова — дани од посебне важности за заједницу.

Шта тачно подразумева црвено слово

Црквено учење разликује четири нивоа празника: дванаестина (12 главних празника), велики празници (значајна дешавања из живота Цркве), средњи и мали празници, и обични свети дани. Црвеним словом се у штампаном календару обично обележавају прве две групе — највећи и значајни празници.

У српској народној традицији, поред литургијског значаја, црвена слова имају и друштвени слој: то су дани кад се не ради, кад се породица окупља, и кад се обилазе ближњи. Многа црвена слова су истовремено и крсне славе — Никољдан, Ђурђевдан, Савиндан — па се поклапају са породичним прославама.

Зашто баш црвена боја

У старим штампаним календарима, црвена боја је служила да читалац на први поглед уочи важне дане. Та пракса се одржала и у дигиталном добу — на нашем календару црвена тачка означава празник, а сâм датум је у тамноцрвеној боји.

Црвено слово није само ознака у календару — то је позив на заједничко обележавање, на тренутак изласка из обичних дана.

Како их распознати у савременом календару

Велики празници се препознају по три знака: црвена ознака датума у штампаним календарима, помен светитеља у званичном СПЦ календару као „СЛАВА" или „ВЕЛИКИ ПРАЗНИК", и литургијска свечаност тог дана (читање свечаних јеванђеља, специфична одежда свештеника, и понекад процесија). На нашем сајту црвена слова су маркирана црвеном тачком и истакнутим именом светитеља у ћелији календара.

Покретни и непокретни празници

Део црвених слова има фиксни датум сваке године (нпр. Никољдан — 19. децембар), а део зависи од датума Васкрса и помера се (нпр. Спасовдан — 40 дана након Васкрса). Покретни празници у једној години могу пасти у среду, у другој у суботу — а календар се сваке године изнова израчунава по правилима Васкрса.