Зашто се користе два календара?

Јулијански календар је уведен још 46. године пре Христа, на иницијативу Гаја Јулија Цезара. Био је тачнији од дотадашњих система, али не и савршен — током векова, прорачунска грешка га је одвајала од стварних равнодневница за неколико дана сваког столећа.

Грегоријанска реформа 1582

Папа Гргур XIII је 1582. године увео реформу која је исправила тих наталожених 10 дана. Грегоријански календар уводи и тачније правило за преступне године (год која се дели са 100 није преступна осим ако се дели и са 400). Тако данас, после неколико векова, грегоријански календар касни мање од минут годишње у односу на стварну годину.

Православне цркве у том тренутку нису прихватиле реформу. Део Источне Цркве је остао уз стари рачун, и до данас обележава црквене празнике по јулијанском календару. Између јулијанског и грегоријанског данас разлика износи 13 дана.

Шта значи „по старом" у нашем календару

На сваком празничном датуму у нашем календару наћи ћеш и ознаку „по старом" — то је исти дан, али рачунат по јулијанском календару. На пример, Никољдан је у нашем календару 19. децембар, а „по старом" је 6. децембар.

Православна црква се није побунила против научне тачности — него је сачувала континуитет литургијског ритма који је постојао пре подела.

Зашто је Васкрс посебна прича

Иако Српска црква рачуна Божић по јулијанском, Васкрс се рачуна по посебном паскалном правилу које укључује и пуни месец и пролећну равнодневницу. Зато се датуми Васкрса не разликују истим помаком од 13 дана — њихова разлика варира из године у годину. У 2026. години православни Васкрс пада 12. априла, док католички Васкрс пада истог датума — у овој години се поклапају.

Покушај реформе 1923

Цариградска патријаршија је 1923. године усвојила тзв. „поправљени јулијански календар" који се поклапа са грегоријанским до 2800. године. Грчка, Бугарска и неке друге цркве су се прикључиле. Српска, Руска, Грузијска и Јерусалимска црква нису — и до данас рачунају празнике по неисправљеном јулијанском.